Osnove o kičmenjacima

Zamislite da nemate kosti - ne biste mogli ni da stojite! Kičmenjaci su životinje koje imaju unutrašnji skelet, a glavna stvar koja ih izdvaja je kičma - niz pršljenova koji štiti kičmenu moždinu.

Svi kičmenjaci imaju sličnu građu: glavu, trup i obično rep (mada kod nekih može biti vrlo mali). Većina ima dva para udova - noge, ruke, krila ili peraja.

Postoji jedna važna podela koju moraš da zapamtiš: hladnokrvne i toplokrvne životinje. Hladnokrvne (ribe, vodozemci, gmizavci) ne mogu same da regulišu temperaturu - zato gušteri vole da se sunčaju! Toplokrvne (ptice i sisari) održavaju stalnu temperaturu bez obzira na spoljašnju.

Zapamti: Kičma = glavna karakteristika svih kičmenjaka!

Ribe i vodozemci

Ribe su pravi stanovnici vode. Njihovo vretenasto telo je savršeno za plivanje, a krljušti i sluz štite ih i smanjuju trenje. Dišu na škrge koje filtriraju kiseonik iz vode, a kreću se pomoću peraja.

Ženka polaže ikru (riblja jaja) u vodu, a mužjak je oplođuje spolja. Sve ribe su hladnokrvne - zato su zimi manje aktivne.

Vodozemci su prva grupa životinja koja je "izašla" iz vode, ali nisu se potpuno osamostalili. Njihova gola, vlažna koža mora da bude uvek mokra jer preko nje dišu!

Najzanimljivije kod njih je metamorfoza - preobražaj od punoglavca (koji liči na ribu) do odrasle žabe. Punoglavac živi u vodi i diše na škrge, a odrasla žaba diše na pluća i preko kože.

Zanimljivost: Žaba može da "diše" kožom - zato mora uvek da bude vlažna!

Gmizavci i ptice

Gmizavci su prvi pravi kopnenjaci! Za razliku od vodozemaca, oni imaju suvu kožu sa rožnim krljuštima koja ih štiti od isušivanja. Zato mogu da žive daleko od vode.

Dišu samo na pluća tokom celog života, a polažu jaja sa čvrstom ljuskom na kopnu. Nema metamorfoze - iz jajeta izlazi mala kopija roditelja. Pošto su hladnokrvni, često ih vidiš kako se sunčaju.

Ptice su majstori neba! Perje im omogućava letenje i održava temperaturu tela. Njihove kosti su šuplje i lake - savršeno za letenje. Prednji udovi su im preobraženi u krila.

Ptice imaju neverojan sistem za disanje - pored pluća imaju i vazdušne kese koje im daju dodatnu količinu kiseonika za let. Toplokrvne su sa temperaturom oko 40°C. Polažu jaja sa tvrdim, krečnim ljuskama i brižljivo ih čuvaju.

Važno: Samo ptice imaju perje - to ih razlikuje od svih ostalih životinja!

Sisari - najsloženiji kičmenjaci

Sisari su najuspešnija grupa kičmenjaca - naći ćeš ih svuda! U moru (delfini), na kopnu (psi, mačke) i čak u vazduhu (slepi miševi). Dlaka im pomaže da održe temperaturu tela.

Ono što ih čini posebnim su mlečne žlezde - zato se zovu sisari! Ženke hrane mladunce mlekom koje sadrži sve potrebne hranjive materije. Većina sisara rađa žive mladunce, za razliku od drugih grupa koje polažu jaja.

Imaju najrazvijeniji sistem za disanje sa dijafragmom - mišićem koji pomaže pri disanju. Kao toplokrvni, aktivni su i zimi i leti.

Briga sisara o potomstvu je najbolja u životinjskom svetu - mladunci se hrane majčinim mlekom i uče važne veštine preživljavanja.

Ključna reč: Mleko = glavna karakteristika sisara!

Kako da zapamtiš sve klase

Ne mešaj vodozemce i gmizavce! Vodozemci imaju vlažnu, golu kožu i prolaze metamorfozu (punoglavac → žaba). Gmizavci imaju suvu kožu sa krljuštima i ne menjaju se nakon što se izlegnu.

Za ispit zapamti:

• Ribe = voda + škrge + krljušti + hladnokrvne
• Vodozemci = vlažna koža + metamorfoza + hladnokrvni
• Gmizavci = suva koža + krljušti + hladnokrvni
• Ptice = perje + krila + toplokrvne
• Sisari = dlaka + mleko + toplokrvni

Toplokrvni (ptice i sisari) sami proizvode toplotu, dok hladnokrvni (ribe, vodozemci, gmizavci) zavise od spoljašnje temperature.

Slepi miš možda leti kao ptica, ali je sisar jer ima dlaku i hrani mladunce mlekom!

Za ispit: Hladnokrvni = 3 grupe, Toplokrvni = 2 grupe!