Šta je ekonomija?

Ekonomija je nauka koja proučava ljudsko ponašanje kada moramo da biramo između različitih opcija sa ograničenim resursima. Zamisli da imaš 2000 dinara - možeš da kupiš patike ILI jaknu, ali ne oba.

Zbog ovakvih situacija nastaju dva ključna pojma. Trade-off znači da kada biraš jednu stvar, moraš da se odreneš druge. Oportunitetni trošak je vrednost onoga što nisi izabrao - ako si kupio patike, oportunitetni trošak je jakna.

Zadatak ekonomije je dvostruk: postići efikasnost (maksimalno iskoristiti ono što imamo) i minimizovati troškove (ostvariti ciljeve uz što manje uloženih resursa). Ovo važi kako za pojedince, tako i za cele države.

💡 Zapamti: Ekonomija = nauka o pametnom biranju kada nemaš sve što želiš!

Podela ekonomije

Ekonomija se deli na primenjenu (ono što radimo u stvarnosti) i teorijsku (objašnjenja i pravila). Teorijska ekonomija ima dva glavna dela.

Makroekonomija proučava ekonomiju kao celinu - inflaciju, nezaposlenost, ekonomski rast. Bavi se pitanjima poput "Zašto rastu cene?" ili "Koliko je ljudi bez posla u Srbiji?". Ovo je kao da posmatraš celu šumu odozgo.

Mikroekonomija se fokusira na pojedince i firme - kako ti donotiš odluku o kupovini telefona ili kako preduzeće određuje cenu proizvoda. Ovo je kao da posmatraš jedno drvo u šumi.

Postoji i podela na pozitivnu ekonomiju (objektivno pokazuje šta JESTE) i normativnu (subjektivno govori šta BI TREBALO da bude).

💡 Zapamti: Makro = velika slika, mikro = detalji!

Makroekonomski ciljevi i instrumenti

Svaka zemlja teži ka 4 glavna makroekonomska cilja: stabilan rast proizvodnje, stabilan nivo cena, visok nivo zaposlenosti i uravnotežen platni bilans (ravnoteža u trgovini sa svetom).

Da bi se ovi ciljevi ostvare, koriste se makroekonomski instrumenti. Fiskalnu politiku vodi Ministarstvo finansija kroz državnu potrošnju i poreze. Monetarnu politiku vodi Narodna banka Srbije kontrolišući količinu novca u privredi.

Jan Timbergen je postavio osnovnu formulu: Y + U = P + I $domaća proizvodnja + uvoz = potrošnja + izvoz$. Ova formula pokazuje da mora postojati ravnoteža između onoga što imamo i onoga što trošimo.

Timbergenova teorija ekonomske politike kaže: za svaki cilj treba ti poseban instrument, instrumenti moraju biti nezavisni, a za svaki cilj biramo najefikasniji instrument.

💡 Zapamti: Koliko ciljeva, toliko i različitih alata za njihovo postizanje!

Ekonomske kategorije i zakoni

Ekonomske kategorije su najosnovniji pojmovi koji izražavaju različite aspekte društvene proizvodnje - roba, novac, cena, kapital, kamata, profit. Ovo su "gradivni blokovi" ekonomije.

Ekonomski zakoni su pravilnosti koje pokazuju kako su ekonomske pojave povezane - na primer, zakon ponude i tražnje. Oskar Lange ih je podelio u četiri kategorije: opšti zakoni, zakoni za više načina proizvodnje, posebni zakoni i zakoni za jednu fazu proizvodnje.

Ovi zakoni imaju dve specifičnosti: objektivni su (ne možemo ih menjati po volji) i definišu se kao tendencije (prosek velikih kolebanja zbog složenosti ekonomije).

Metod apstrakcije znači da odbacujemo sve nebitne elemente i fokusiramo se samo na ono što je važno za razumevanje problema.

💡 Zapamti: Ekonomski zakoni rade kao prirodni zakoni - ne možemo ih promeniti, ali možemo ih iskoristiti!

Ekonomski modeli

Ekonomski model je pojednostavljena slika stvarnosti - matematički prikaz odnosa između dve ili više promenljivih. Zamisli ga kao mapu: nije stvarnost, ali ti pomaže da se snadješ.

Razlikujemo dve vrste varijabli. Endogene varijable nastaju iz samog modela (npr. cena i tražena količina). Egzogene varijable dolaze spolja i utiču na model (npr. dohodak kupaca ili broj kupaca).

Primer: u modelu tražnje, endogene varijable su cena i tražena količina, dok su egzogene varijable dohodak potrošača, preferencije i broj kupaca.

Kada primenimo model u praksi, dobijamo metod verifikacije - jedinstvo teorije i prakse koje se međusobno uslovljavaju. Model mora da "radi" i u stvarnom životu.

💡 Zapamti: Model je kao recept - pokazuje ti korake, ali moraš da ga testiram u kuhinji!

Merkantilizam (15-17. vek)

Merkantilizam je prva ekonomska škola koja je analizirala kapitalizam. Glavna ideja: bogatstvo države = količina zlata i srebra koje poseduje. Španija je bila najbogatija jer je imala kolonije bogate rudama.

Merkantilisti su verovali da se bogatstvo povećava kroz spoljnu trgovinu - izvoz gotovih proizvoda i kontrolu kolonija koje daju sirovine i kupuju finalne proizvode.

Rani merkantilizam $15-16. vek$ se zalagao za priliv što više novca kroz izvoz. Razvijeni merkantilizam (17. vek) je bio fleksibilniji - dozvoljavao je uvoz ako je izvoz veći.

Moderni primeri: Kina (kontrola valute, izvozne subvencije), Nemačka (izvozno orijentisana politika), SAD (carine na uvoz). Antoan de Monkretjen je prvi upotrebio termin "politička ekonomija" 1615. godine.

💡 Zapamti: Merkantilisti su mislili "ko ima više zlata, taj je bogatiji" - kao u video igricama!

Predstavnici merkantilizma

Antoan de Monkretjen je u delu "Traktat političke ekonomije" (1615) prvi put upotrebio naziv "politička ekonomija". Do tada se reč "ekonomija" koristila samo za domaćinstvo.

Antonio Sera je napisao "Kratko raspravu o uzrocima koji mogu izazvati obilje zlata i srebra". Žan Batist Kolber je povećao državne prihode i zalagao se za osvajanje novih kolonija i izvoz robe.

Tomas Man je najistaknutiji engleski merkantilista koji se zalagao za razvoj spoljne trgovine. Njegovo delo "Blago Engleske od spoljne trgovine" dugo se smatralo "merkantilističkim jevanđeljem".

Merkantilizam je bio praktična reakcija na potrebe rastućeg kapitalizma - države su tražile načine da se obogate kroz trgovinu i kontrolu kolonija. Iako je danas prevazićen, neki principi se još uvek koriste.

💡 Zapamti: Merkantilisti su postavili temelje ekonomije kao nauke i dali joj ime!

Fiziokratizam (18. vek)

Fiziokratizam nastaje kao reakcija protiv merkantilizma koji je doveo do teškog položaja poljoprivrede. Dok su merkantilisti forsirali industriju, cene poljoprivrednih proizvoda su držane nisko.

Fiziokrati smatraju da je osnov bogatstva poljoprivreda - samo zemlja i priroda daju "čist proizvod". Za razliku od merkantilista koji su glorifikovali trgovinu, fiziokrati veruju da je jedino produktivna delatnost rada na zemlji.

Uvode dve revolucionarne ideje: ekonomsku slobodu $laissez faire - "neka stvari idu svojim tokom"$ i poljoprivredu kao izvor bogatstva. Država se ne meša u ekonomiju već prepušta sve prirodnom toku.

Mersije de la Rivijera u delu "Prirodan red i suština ljudskog društva" objašnjava princip laissez faire - dovoljno je samo konstati prirodan red, nepotrebno je stvarati zakone.

💡 Zapamti: Fiziokrati su verovali - "Priroda zna najbolje, samo je ne diraj!"

Predstavnici fiziokratizma

Mersije de la Rivijera je napisao "Prirodan red i suština ljudskog društva" gde objašnjava principe prirodnog reda i ekonomske slobode.

An Rober Tirgo je jedan od najistaknutijih ekonomista, iako je završio teologiju, bio je ministar finansija. Njegovo najznačajnije delo je "Razmišljanja o postanku i raspodeli bogatstva" (1766) gde razvija fiziokratsko učenje.

Fransoa Kene je glavni predstavnik fiziokratizma - lekar i hirurg koji se tek u kasnijim godinama bavio ekonomijom. Njegovo delo "Ekonomske tablice" (1758) prvi put prikazuje društvenu proizvodnju kao jedinstvenu ekonomsku celinu.

Keneovo delo se smatra toliko značajnim za ekonomiju koliko i otkriće pismenosti za civilizaciju. U njemu se prvi put sistematski objašnjava kako funkcioniše celokupna privreda kao povezan sistem.

💡 Zapamti: Kene je "otac" ekonomskih tabela - prvi je pokazao kako cela privreda funkcioniše kao jedan organizam!