Početak tragedije - predstavljanje likova

Antigona kreće dramatično - u svitanje se sastaju dve sestre, Antigona i Ismena, kćerke tragičnog kralja Edipa. Njihova braća su se pobila u boju, a sada nose težak teret porodične kletve.

Antigona objašnjava Ismeni šta se dogodilo: car Kreont je naredio da se jedan brat (Eteokle) sahrani s počastima, dok drugi (Polinik) mora ostati nezakopan kao hrana za ptice. To znači da Polinik neće imati mir na onom svetu - što je za Grke bilo najstrašnije moguće.

Sestre su potpuno različite: Antigona je odlučna da prekrši carsku zapoved i sahrani brata, dok se Ismena plaši posledica. Ismena podseća sestru na sve tragedije koje su zadesile njihovu porodicu i kaže da žene ne mogu da se bore protiv muške vlasti.

Zapamti: Antigona već na početku pokazuje da će radije umreti nego izdati porodične dužnosti - "Za takvo delo rado mrem!"

Sukob između sestara

Razgovor između sestara postaje sve napregnuti jer predstavlja dva različita pogleda na život. Ismena je praktična - kaže da moraju da slušaju jače od sebe jer su žene, a Antigona je idealistična i neće da se povine.

Antigona odbacuje Ismeninu pomoć jer zna da sestra ne pristaje iskreno. Govori joj da će "mila s njim, s milim, u grob leći" - pokazujući da smatra bratsku ljubav svetom. Za nju je važnija porodična čast nego lični opstanak.

Ismena pokušava da je odvrati podsetivši je na sve strahote koje su zadesile njihovu porodicu - otac Edip je sam sebi iskopao oči, majka se obesila, braća su se pobila. Pita se da li treba dodati još jednu tragediju ovoj seriji.

Bitno: Ovaj sukob pokazuje osnovnu temu drame - šta je važnije, zakon države ili moralne i porodične dužnosti?

Ismena se predaje, Antigona ostaje uporna

Ismena konačno kaže da neće učestvovati u Antigoninom planu jer smatra da je to besmisleno - "ne činim ništa nepošteno, tek sam nesposobna da građanima prkosim." Ona razume Antigonine motive, ali ne može da se suprotstavi sistemu.

Zanimljivo je što Antigona traži da Ismena svima kaže za njen plan umesto da ga drži u tajnosti. Ovo pokazuje da ona ne želi da se krije - želi da svi znaju da se bori za ono u šta veruje.

Na kraju, iako se rastaju u neслozi, Ismena ipak kaže da Antigona "s pravom draga dragima" - priznaje da je njena sestra u pravu, čak i ako ne može da je podrži. Ovo je tipično za grčke tragedije gde likovi razumeju šta je ispravno, ali ne mogu uvek da postupaju po tome.

Hor slavi pobedu Tebe

Nakon što sestre odu, pojavljuje se hor staraca tebanskih koji peva o velikoj pobedi nad vojskom iz Arga. Ova pesma daje kontekst za celu priču - objašnjava kako je došlo do rata i smrti braće.

Polinik je doveo stranu vojsku protiv svog rodnog grada da bi oteo vlast bratu Eteoklu. Hor opisuje kako je ova vojska bila moćna "kao orao glasno klikćući" sa belim štitovima i konjogrivim kacigama.

Pesma ima i religijski ton - hor kaže da bogovi ne trpe oholost i da su kaznili napadače. Spominje se da je "silnome Divu prikazuju plen" - pokazuje se da Grci veruju da bogovi aktivno učestvuju u ljudskim sukobima.

Zapamti: Ova pobednička pesma pravi kontrast sa tragedijom koja sledi - dok grad slavi, porodica pati.

Hor završava pesmu i najavljuje Kreonta

Hor završava slavlje pobedom i poziva na celebraciju - "u božje hajd'mo hramove, igrajmo svi vascelu noć!" Bakhija (bog vina) treba da vodi slavlje dok se "Teba sva trese" od radosti.

Međutim, atmosfera se odmah menja kada hor vidi da dolazi Kreont sa dva glasnika. Starci objašnjavaju da je Kreont novi vladar "po skorašnjem božjem udesu" i da je pozvao sve starešine grada na vanredni zbor.

Ova promena tona je veoma važna - od slavlja se prelazi na ozbiljan politički čin. Hor kaže da Kreont "jamačno misli premišlja neku", što već najavljuje da će se desiti nešto značajno.

Kreont objašnjava svoju vlast

Kreont drži svoj prvi govor kao novi vladar i odmah postavlja temelje svoje političke filozofije. Kaže da je dobio vlast jer je "po rodu pokojnima najbliži" i podseća kako su svi uvek bili verni Edipovoj porodici.

Njegovi principi su jasni: "grad je nama spas" i ne postoji ništa važnije od državnih interesa. Za njega je najveći greh kad neko "više voli srodnika no otadžbinu" - što je direktno suprotno Antigoninim uverenjima.

Kreont najavljuje svoju odluku o braći: Eteokle će biti sahranjen s počastima jer se borio za grad, dok Polinik mora ostati nezakopan jer je bio izdajnik. Ova odluka nije samo kazna - ona treba da služi kao primer svima.

Ključno: Kreontova logika je jednostavna - prijatelji države zaslužuju poštovanje, a dušmani treba da budu kažnjeni čak i posle smrti.

Kreont preti kaznom

Horovođa pažljivo odgovara Kreontu - priznaje da car ima pravo da donosi takve odluke, ali pokušava da se izvuče iz odgovornosti predlažući da neko mlađi čuva grob.

Kreont insistira da svi moraju biti "čuvari njegovih zapovesti" i preti onima koji se ne pokore. Kada horovođa kaže da "ludaka nema takva da je smrti rad", Kreont odgovara da "nadanje u dobit ljude često u jad strovati" - već sumnja da će neko pokušati da prekrši njegovu naredbu za novac.

Upravo u tom trenutku stiže stražar, što dramatski pojačava napetost. Kreont je tek završio sa pretnjama, a već se pojavljuje neko ko možda donosi loše vesti.

Stražar donosi uznemirujuće vesti

Stražar je očigledno uplašen i pokušava da objasni zašto je zaduvan i kolebljiv. Opisuje kako se putem dvoumio da li da dođe, jer se plašio Kreontove reakcije - "šta ideš, jadan, tamo gde te čeka sud?"

Kada konačno progovori, vest je šokantna: neko je pokušao da sahrani Polinikovo telo! Stražar objašnjava da nije bilo pravilne sahrane, već je neko "suvim prahom posu telo mu i sveti obred izvrši."

Najčudnije je što nema tragova ko je to učinio - nema znakova kopanja, životinjskih tragova ili bilo čega što bi ukazalo na krivca. Stražari su se posvađali i optuživali jedan drugog, ali niko ne zna ko je odgovoran.

Misterija: Ko je bio dovoljno hrabar (ili lud) da prekrši Kreontovu zabranu? I zašto su bogovi možda uključeni?

Kreontov bes i sumnje

Horovođa predlaže da su možda bogovi umešani u ovu misterioznu sahranu, što dovodi Kreonta do besa. Za njega je nemoguće da bogovi štite izdajnika - "ko dobrotvora zar ga ceniše pa sad zakopaše?"

Kreont odmah sumnja na korupciju i kaže da neki građani koji se protive njegovoj vlasti moraju da su potplatili stražare. Drži dugačak govor o tome kako novac kvari ljude i "plemenita ljudska srca zavodi."

Preti stražarima strašnom kaznom: ako ne pronađu krivca, neće samo umreti nego će "visićete živi" dok ne priznaju ko je kriv. Ova pretnja pokazuje koliko ozbiljno Kreont shvata ovaj izazov svojoj vlasti.

Kreontova logika: Za njega svaki izazov zakonu mora biti rezultat korupcije ili zavere - ne može da povjeri da neko deluje iz moralnih pobuda.

Stražar se brani i odlazi

Stražar pokušava da se odbrani od Kreontovih optužbi, insistirajući da nije kriv i da nije primio mito. Pita da li mu Kreont kvari "uho ili dušu" - da li je problem u tome što donosi loše vesti ili u tome što Kreont ne može da podnese istinu.

Kreont nastavlja da ga napada, nazivajući ga "ćaskalom" i optužujući za izdaju. Stražar se žali na nepravdu: "ao jada, kad ko sudi pravo ne sudi!" - što je ironično jer upravo Kreontovo "pravo" suđenje pokreće celu tragediju.

Na kraju stražar odlazi uz pretnju da će morati da pronađe krivca ili će snositi posledice. Kaže da se "spasoh mimo svaki nad i sud" - zahvaljuje bogu što je do sada preživeo, što nagovešatava da se boji šta će se desiti.

Napetost raste: Kreont je sada zvanično objavljen rat nepoznatom neprijatelju koji se usuđuje da prekrši njegove zakone.